<mods:mods xsi:schemaLocation="http://www.loc.gov/mods/v3 http://www.loc.gov/standards/mods/v3/mods-3-3.xsd" version="3.3" xmlns:mods="http://www.loc.gov/mods/v3" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance"><mods:titleInfo><mods:title>БОЛАЛАР ОРАСИДА ЖАРОҲАТЛАНИШНИНГ ЎЗИГА ХОС-ХУСУСИЯТЛАР ВА МУАММОЛАРИ.</mods:title></mods:titleInfo><mods:name type="personal"><mods:namePart type="given">Оманова</mods:namePart><mods:namePart type="family">А.С.</mods:namePart><mods:role><mods:roleTerm type="text">author</mods:roleTerm></mods:role></mods:name><mods:abstract>Болалар орасида жароҳатланиш бугун ҳам тиббиётда ва соғлиқни сақлаш тизимида нафақат мамлакатимизда балки, бутун дунё мамлакатларида ўта долзарб ва охиригача ечилмаган тиббий-ижтимоий муаммолардан бири сифатида сақланиб қолмоқда. Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг берган маълумотига қараганда 2000-2012 йилларда дунёда жароҳатланишнинг ошиши кузатилиб ҳар мингта аҳолига 87-93 га тенг&amp;nbsp; бўлиб, ер куррасида йилига 5 млн дан ошиқ (жами ўлим сабабларининг 10%) ўлим ҳолати айнан жароҳатлар сабабли юзага келаётганлиги таъкидланади. Европа минтақаларида йилига 120 млн дан ортиқ жароҳатланишлар рўйҳатга олиниб, улардан 220 мингдан ошиғи бевақт оламдан кўз юмадилар.&amp;nbsp;</mods:abstract><mods:originInfo><mods:dateIssued encoding="iso8601">2023-06-21</mods:dateIssued></mods:originInfo><mods:originInfo><mods:publisher>"Research Science and Innovation house" LLC</mods:publisher></mods:originInfo><mods:genre>Maqola</mods:genre></mods:mods>