<mods:mods xsi:schemaLocation="http://www.loc.gov/mods/v3 http://www.loc.gov/standards/mods/v3/mods-3-3.xsd" version="3.3" xmlns:mods="http://www.loc.gov/mods/v3" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance"><mods:titleInfo><mods:title>ЎЛИМГА ОЛИБ КЕЛАДИГАН БОШ МИЯ ЖАРОҲАТЛАРИДА ЛИКВОР АЙЛАНИШ ЖАРАЁНИ БУЗИЛИШЛАРИНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ТАНАТОГЕНЕЗДАГИ АҲАМИЯТИ (Адабиётлар шархи)</mods:title></mods:titleInfo><mods:name type="personal"><mods:namePart type="given">Мехрибан</mods:namePart><mods:namePart type="family">Исмаилова</mods:namePart><mods:role><mods:roleTerm type="text">author</mods:roleTerm></mods:role></mods:name><mods:abstract>Ҳозирги замонавий жамиятда ишлаб чиқариш, транспорт, қурилиш ва техника соҳаларидаги жадал ривожланиш инсон ҳаёти учун хавф даражасини оширмоқда. Бу жараёнлар натижасида турли хил жароҳатланишлар, айниқса, бош мия жароҳатлари (БМЖ) ҳолатлари сезиларли даражада кўпаймоқда. Турли мамлакатлар статистикасига кўра, БМЖ барча жароҳат турларининг 30–40 фоизини ташкил этиб, меҳнатга лаёқатли ёшдаги аҳоли ўртасида ногиронлик ва ўлимнинг етакчи сабабларидан бирига айланган. Айрим ҳолларда БМЖ натижалари юрак-қон томир тизими ва онкологик касалликлардан ҳам устун туради. Бу ҳолат БМЖ танатогенезини чуқур ўрганиш ва уни суд-тиббий амалиётда тўғри баҳолаш заруриятини янада кучайтиради</mods:abstract><mods:originInfo><mods:dateIssued encoding="iso8601">2026-02-02</mods:dateIssued></mods:originInfo><mods:originInfo><mods:publisher>South Aral Region Medical Journal</mods:publisher></mods:originInfo><mods:genre>Maqola</mods:genre></mods:mods>